Srbija se nije proslavila na Svetskim prvenstvima: Osmo mesto iz Hrvatske najbolji rezultat

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katovica)

Za razliku od Evropskih prvenstava gde možemo da se pohvalimo srebrom iz Beograda 2012. godine, na planetarnim šampionatima rukometaši Srbije loše prolaze. Od samostalnosti 2006. godine imamo samo četiri učešća, jedno osmo mesto, dva deseta i 18. pre četiri godine u Nemačkoj.

Pamti se uspeh generacije koju je Jovica Cvetković vodio na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj. Pre toga su Orlovi posle drama u Nišu izbacili Čehe iz baraža. Generacija Mladena Bojinovića, Ratka Nikilića, Darka Stanića, Danijela Anđelkovića, Ivana Nikčevića u Hrvatskoj je bila osma 2009. godine, što se tada okaraktirisalo kao odličan rezultat.

Imali su Orlovi tada neke velike pobede, pala je Norveška u prvoj fazi, dok su se Danci provukli u finišu, slavili golom razlike iako je naš tim bio bolji veći deo meča.

Na dva sledeća takmičenja, u Švedskoj 2011. i Španiji 2013. bili smo tek deseti, što nije moglo da se nazove uspehom. Usledio je još jedan tmuran period, turbulentan sa čestim promenama selektora. Nije nas bilo u Kataru 2015. i Francuskoj dve godine kasnije, da bismo poslednje Svetsko prvenstvo igrali u Nemačkoj i Danskoj 2019. godine i bili očajni, završili na tek 18. poziciji.

20.30: (1,03) Srbija (20,0) Alžir (16,0)

Pre dve godine propustili smo Svetsko prvenstvo u Egiptu koje je igrano bez gledalaca zbog korona virusa. U januaru 2021. godine krenula je uzlazna putanja, posle pobede u Zrenjaninu i remija u Kreteju sa Francuskom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.

Skener Orlova: Snaga na golu i crti, Đorđić bombarder, Kukić lokomotiva, Vejin osveženje i duža klupa nego u Segedinu

Rukometno SP: Danska i Švedska napadaju zlato, Island je mina, Francuzi desetkovani, Orlovi sanjaju četvrtfinale i Pariz

Ovaj šampionat je i kvalifikacioni za Olimpijske igre u Parizu. Plasman među osam najbojih obezbedio bi dodatni turnir za Orlove u martu naredne godine koji bi mogao da nam donese plasman na Olimpijske igre posle 12 godina. Nema nas još od Londona 2012.

Bivša Jugoslavija ima šest medalja na Svetskim prvenstvima, po jednu zlatnu i srebrnu i četiri bronzane.

Francuska je rekorder sa šest najsjajnijih odličja, dok Švedska ima najviše medalja, čak 12, od toga četiri zlatne. Skandinavska selekcija nije bila na svetskom tronu od 1999. godine. Danska ima priiku da postane prva selekcija u istoriji koja je tri puta uzastopno bila šampion. Legendarni Nikola Karabatić napada peto svetsko zlato, koliko ima rekorder po broju najsjajnijih odličja, nekada sjajni golman Galskih petlova Tijeri Omeje. Rođeni Nišlija ima i dve bronze sa Svetskih prvenstava.